Relkovich Mathia Antonium. Nova slavonska i nimacska grammatika

Wien, 1789. — xx, 535 s.Matija Antun Relković (takođe Reljković, 6. januara 1732. - 22. januara 1798.) Rodom iz Slavonije, iz posavskog sela Davor. Bio je svestran i uticajan pisac. Kao austrijski oficir borio se u sedmogodišnjem ratu dok nije 1757. zarobljen od Prusa u Vroclavu, te je proveo zarobljeništvo u Frankfurtu na Odri. Tamo se posvetio opsežnom čitanju francuskih i nemačkih racionalističkih i prosvetiteljskih pisaca koji su uticali na njegov budući rad. Značajna dela: "Nek je svašta iliti sabranje pametnih ričih", "Nova slavonska i nimačka gramatika", "Satir iliti divlji čovik". Zalagao se za čist jezik bez tuđih reči. Umro je u Vinkovcima 1798. godine.Primeri jezika u knjizi: Promisli dobro shto csinish; Budi ponizan; Nebudi ohol; Neka on za tebe govori; Nekami nezamiri; Nekami oprosti; Jidimo frishko; Pijte, jidite i veselitese; Ljubite neprijatelje vashe; Csinite dobro onima koi vas progone; Xivite prijateljski jedan s drugim; Nekami kaxu u ocsi ako shto znadu; Da ja imam novacah jabi imao i prijateljah; Da ti znash shto od tebe ljudi derxe tibi drugacsie govorio; Da on zna dasam ja kod vas bio onbise ljutio; Da ja znam pisati jabi znao i shtiti; Da moj brat nie bolestan nebi on u postelji lexao; Bistelimi ucsinilj ljubav; Nebisteli vi raddi ucsiti nimacski jezik; Daje to istina kakobi meni drago bilo; Da vi u vodu upadate oh hakobise ja smijao; Onache nam gotoviti rucsak; Onache pechi kruh; Skoroche vrime dochi; Vinoje dobro rodilo ove godine; Kupiosam konja za 30 forinti...Izvod iz predgovora:... Međuto, kako opet svi jednokupno drže, i štimaju, da ovo sadašnje slavonsko govorenje, onaj stari ilirički jezik jest, tako ni ja ovo u sumlju uzeti neću, nego lětom k'ovomu prědajem, da iz onoga, što mudri Lazius od vandalskoga jezika piše, i někoje vandalske rěči prěd oči donaša, prozira se, ako Vandali nisu Iliri niti Slověnci bili, sadašnje rěči, osobito koje horvatske zovemo, od Vandala najvišje ostale jesu. Vandali pak, da su u ovih strana prěbivali, i ovu zemlju posědovali, ali od Longobardova iz nje protěrani, svi pisci svědoče, što se najposlě slavonskog jezika dotiče, poznaju svi, i ispovědaju, da rastočni jezik jest, i mati mlogih drugih jezika, iz kojega je tolikih naroda govorenje isteklo, kakono moskovsko, poljsko, pemsko, horvatsko, dalmatinsko, slavonsko, srpsko, macedonsko, albanesko, bosansko, moravsko, slovačko, šlesko, kranjsko, korotansko ili korintinsko i istrijansko etc. tako, da ovim jezikom najvišje kraljestvih, i zemalja proći se može...Pridgovor
Verstopis
Orthographiae illi slovosloxnoski slavonske
Od nacsina govorenja i iztraxivanja Ricsih
De syntaxi. Od upravljenja Ricsih
Ricsnik
Izvodak obicsajnih i u govorenje dohode chih razgovorah